Vremeplov

13.06.2002. NIN

Maltretiraćemo Đelića
Gradske vlasti u Beogradu nisu u stanju da išta poprave u taksi saobraćaju već decenijama, ali sada će se angažovati ministar finansija
Postoje četiri tačke koje su sa stanovišta organizacije taksi službe u Beogradu problematične. To su 1) neregularni taksisti, takozvani divljaci, 2) broj taksista, 3) kvalitet voznog parka i 4) struktura ljudi koji dobijaju dozvole. Ovaj spisak za NIN navodi Aleksandar Bjelić, predsednik Skupštine “Žutog taksija” i predsednik Štrajkačkog odbora taksista Beograda i Srbije. Taksisti su za poslednji ponedeljak bili planirali obustavu saobraćaja, od koje se odustalo jer je Božidar Đelić, ministar finansija, uvažio zahteve taksista usmerene pre svega ka smanjivanju razrezanih dažbina.

Taksi lobi
Ono što je uočljivo, jeste to da taksisti, kao “proizvođači” taksi usluga imaju iste zahteve kakve bi moglo podneti i ma koje udruženje potrošača taksi usluga, kada bi takvo postojalo. Pa uprkos prilično jedinstvenom primeru istovetnosti u interesima potrošača i proizvođača, gradske i ostale vlasti su toliko zanemarivale ovo pitanje da je ono danas već praktično civilizacijski problem koji Beograd, uz ostale probleme u saobraćaju, čini daleko bližim Africi nego Evropi.
“Nemoguće je ostvariti bilo kakav cilj ako nemate lobističku grupu koja će da pokrene državni aparat. Gradske vlasti godinama smatraju da su završile posao ako pošalju dopis vladi da se neki zakon promeni, a zakon se ne menja i to tako traje”, kaže Bjelić.
Sintetički zaključak glasi da je razlog lošeg kvaliteta taksi usluga u Beogradu u našem sveopštem siromaštvu i do njega su došli eksperti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u opsežnoj studiji urađenoj po narudžbini Skupštine grada. Problem je sve: određivanje cene, starost vozila, broj taksista i procedura prijavljivanja taksista koji taj posao obavljaju na nesavestan način.
U budućnosti stvari mogu poći nabolje, smatra Aleksandar Bjelić, upravo stoga što je sada nastupila nova situacija i taksisti imaju “lobi”. “Kada god bude trebalo, obraćaćemo se Đeliću, a Đelić neće dopustiti da ga neki taksisti stalno maltretiraju zbog nečega što je posao koji treba da obave gradske vlasti”, kaže, smatrajući da su gradske vlasti tradicionalno metafora nezainteresovanosti i neefikasnosti. “Ako pogledate odluke koje se tiču taksija u poslednjih dvadeset godina, videćete da su sve iste, samo se menja visina kazne”, kaže Vojislav Petronijević, predsednik udruženja “Žuti taksi”.
Inertnost nadležnih izgleda tim veća što je veliki deo problema zapravo jasno lociran i nalazi se u udruženju “Beotaksi”. Ovo se ne odnosi na onaj deo tog udruženja koji funkcioniše kao Radio-Beotaksi (tabla se razlikuje po polukružnom dodatku na vrhu na kome piše “radio”) već samo na “Beotaksi” koji radi bez tog sredstva komunikacije. Stvar je prosta: uprava “Beotaksija” ima vrlo ograničene kontakte sa svojim članovima, velikim delom baš zbog okolnosti da nemaju radio-stanicu. Reagovanje na prijavu građana zahtevalo bi pozivanje taksiste na čiji rad je stigla prijava, što bi iziskivalo čitavu jednu policiju, koju udruženje, razume se, nema. Tako je “Beotaksi” izašao na najgori glas, iako, razume se, samo manji broj njegovih članova je problematičan, mada ipak ne tako zanemarljiv broj. Zloglasni punktovi poput Aerodroma i Železničke stanice su interesna sfera taksista ovog udruženja. Koliko su vrednosti poremećene, svedoče iskazi onih koje su ove “kolege” znale da optuže da im “otimaju hleb” samo zato što su u vožnji s Aerodroma putnicima naplaćivali normalnu taksimetarsku tarifu.

“Divljaci”
I dok je rad ovih nesavesnih taksista, bili oni iz “Beotaksija” ili neke druge firme, ipak “pokriven papirima”, poseban problem su takozvani divljaci; dakle, oni koji voze taksi bez odgovarajuće dozvole. Prema službenim podacima, izdatih taksi dozvola u Beogradu je oko 7 100 (vlasti su broj limitirale na 7 500), a tačan broj “divljaka” se, naravno, ne zna, ali se procenjuje na dve do tri hiljade. Za taksiste, razume se, to je ogroman problem jer “divljaci” znače nelojalnu konkurenciju, koja ne plaća porez ni druge dažbine niti ima druge obaveze. “Za mene je kazna 2 000 dinara ako mi nađu da mi auto nije opran, a za njega 800 dinara jer taksira bez dozvole, ako ga uhvate”, kaže taksista iz taksija “Pink”. Vlasti se nadaju da će nešto promeniti uvođenjem jedinstvene taksi oznake, ali u “Žutom taksiju” veruju da to može tek donekle da poboljša situaciju: “U Beogradu postoje samo dva saobraćajna inspektora koji obuhvataju i taksi, i drumski i brodski saobraćaj. Ako mislite da oni mogu sve da prokontrolišu, onda je jedinstvena oznaka dobro rešenje”, kažu.
Slobodan Lukić, predsednik Udruženja “Čukarički taksi” (poznatiji kao “Plavi taksi”), ukazuje da je pitanje cene taksija povezano sa brojem vozila. “Vlasti su govorile da će prepustiti tržištu da reguliše broj taksista u gradu. Ne može tako. Ili ćemo da budemo na tržištu, ili nećemo. Ili će da bude privatna inicijativa, ili komunalna služba”, kaže Lukić koji ima dosta neobičnu ideju za određivanje cene. On, naime, smatra da bi vlasti trebalo da odrede ne maksimalnu (kao sada) cenu taksi usluga, nego minimalnu cenu. “Svi bi vozili po minimalnoj. Kome bi se isplatilo da vozi po većoj, slobodno neka vozi”, kaže.
Sami taksisti će objasniti da je stanje u kojem se nalazi taksi služba relikt mnogih decenija u kojima je taksi služio kao socijalni amortizer za sve one koji su teško dolazili do drugog posla, a jedno vreme je bila podsticana praksa da se u toj službi zapošljavaju bivši zatvorenici koji su odslužili kaznu, jer je ova profesija ocenjena kao podesna za proces njihove rehabilitacije i resocijalizacije.
Među taksistima su posebno neomiljeni oni kojima je taj posao, zapravo, dopunska delatnost i nisu na njega upućeni kao na jedini izvor prihoda. Nisu u istom položaju i nemaju isti interes taksista koji radi četiri-pet sati dnevno i onaj koji radi osam ili deset. Zbog toga dolazi do gubitka “akcionog jedinstva” kada su statusni zahtevi u pitanju, čega je bilo i prilikom poslednjeg najavljenog štrajka, ali je to ipak potisnuto u drugi plan. Razume se da su oni kojima je to jedini izvor prihoda zainteresovani za što stabilniju situaciju i da ih loša reputacija direktno egzistencijalno ugrožava. Zbog toga ozbiljni taksisti biraju firme koje su na dobrom glasu, a česti korisnici taksi usluga znaju koje su to pa nastoje da se, kad god mogu, voze samo tim taskijem.

Samo taksimetar
Linijski taksi je u Beogradu, de fakto, nezakonit, jer taksisti moraju da naplaćuju vožnju samo na osnovu iznosa na taksimetru. Istina, taksisti koji “rade liniju” kažu da, formalno, tako i rade, samo što projektovani iznos dele na broj putnika. Ako je cena vožnje od centra Beograda do Mirijeva 280 dinara, podeljeno na četiri putnika dobija se iznos od 70 dinara, što je cena vožnje. Međutim, u udruženjima ukazuju (mada nisu principijelno protiv linijskog taksija) da četiri putnika mogu da se udruže i plate cenu vožnje, ali parcijalno naplaćivanje, sedamdeset dinara po sedamdeset dinara nije zasnovano na taksimetru, pa nije ni propisno. Ljutnju kolega izazivaju oni koji izađu na linijsku vožnju samo kada završavaju radno vreme i idu kući. Iako za ovom vrstom prevoza postoji nesumnjivo interesovanje, nezadovoljstvo je univerzalno: nezadovoljni su drugi taksisti zbog nepredviđene konkurencije, nezadovoljna je policija jer se “linijski” nepropisno parkiraju, nezadovoljni su čak i vozači autobusa, jer ovaj taksi pravi gužvu na stajalištima, a i putnici bi bili zadovoljniji ako ne bi po troje moralo da se gura na zadnjem sedištu “keca” ili “lade”.

“Zastava” for ever
Taksisti su od Đelića tražili mogućnost da uvezu atomobile starosti do deset godina (a ne do šest, kao što važi sada za sve, pa i za njih). Ovaj zahtev je odbijen i, kako kažu, razlog tome je interes budućeg stranog partnera kragujevačke “Zastave”. “Mi razumemo da država mora da misli i na sebe i na to da onaj ko hoće da uloži u ‘Zastavu’, pre svega radi to zbog praznog prostora na ovom tržištu i hoće da takav svoj status zaštiti. Ipak, mislimo da se moglo odobriti povećanje limita starosti vozila, makar na neki prelazni period dok taj strani partner zaista ne stigne”, kaže Aleksandar Bjelić, koji, generalno, za rezultate sporazuma sa Božidarom Đelićem kaže da je “prezadovoljan”.
Inače, kao famozni “strani partner ‘Zastave’” opet se pominje “Pežo”.
Zanimljivo je da je “Zastava” pripremila model “floride” prilagođen za taksi saobraćaj, koji se trenutno nalazi na testiranju i koji bi se nudio kupcima pod povoljnim uslovima. Blic-anketa među beogradskim taksistima pokazala je da ne planiraju da više eksperimentišu sa čedima jugoslovenske auto-industrije.
Da pomenemo najzad i šta kaže statistika: ako ste podigli ruku da zaustavite taksi, vi ste osoba od 19 do 45 godina, ženskog pola, koja taksi usluge koristi nekoliko puta mesečno. Ako ste taksi zaustavili metodom slučajnog uzorka, verovatnoća kaže da ćete biti orobljeni ne češće od jednom u godinu dana.

SRBOLJUB BOGDANOVIĆ



Žalba
Ukoliko neko ima primedbu na naplaćeni taksi iznos, da bi se žalio mora da ima: potpisani taksi-račun u koji je pored iznosa upisana i tačna relacija, da proveri da li se podaci na računu poklapaju sa podacima na samom vozilu (ime taksiste, broj taksija, itd.), da popuni prijavu u kojoj će da navede trasu od mesta polaska do željene destinacije, poželjno tip i boju vozila, kao i registraciju), zatim da podnese prijavu gradskoj saobraćajnoj inspekciji (Ulica 27. marta) uz prethodno plaćenu taksu od 70 dinara (plaća se u pošti). Na kraju se neće dogoditi ništa, niti će inspekcija ili bilo ko izvestiti oštećenog građanina o ishodu žalbe.

http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2003-12/25/342604.html

Potpisan sporazum o poreskom položaju taksista u 2004. godini


Božidar Đelić
Beograd, 25. decembar 2003. godine - Ministar finansija i ekonomije u Vladi Republike Srbije Božidar Đelić potpisao je danas sa predstavnicima taksi vozača i autoprevoznika sporazum o njihovom statusu i poreskom tretmanu za 2004. godinu.

Na osnovu ovog sporazuma početak plaćanja reprograma starog fiskalnog duga, predviđenog dogovorom koji je potpisan sa Ministarstvom finansija prošle godine, biće pomeren na 1. januar 2005. godine. Ovim dokumentom utvrđen je i iznos paušalnog oporezivanja taksista i autoprevoznika za narednu godinu, koji će, u odnosu na obaveze za ovu godinu, biti uvećan za rast cena na malo, odnosno za 12 odsto, prenosi agencija Tanjug.

Taksistima će za obavljenje registrovane taksi delatnosti biti omogućen uvoz novih ili polovnih putničkih automobila do šest godina starosti, koji se ne proizvode u zemlji, i to bez plaćanja carine, ali uz uslov da nova vozila ne otuđuju u roku od pet godina od dana uvoza, a polovna u roku od tri godine.

Ministarstvo finansija pokrenuće inicijativu da se kroz Garancijski fond obezbede uslovi za podsticanje razvoja poslovanja taksi vozača i osavremenjivanje njihovog voznog parka, odnosno da im se izdaju garancije za kredite koje banke odobravaju taksistima za nabavku novog ili polovnog putničkog vozila.

Đelić je podsetio na to da je sada oko 80 odsto taksista ušlo u redovne tokove plaćanja poreza i doprinosa, za razliku od 2002. godine kada ih je bilo samo pet odsto, što je dokaz da se, kada se uspostavi istinski dijalog, može doći do konkretnih rezultata - da prevoznici budu zadovoljni, a i da država dobije one poreze i doprinose koji su nužni.

On je rekao da je razgovarano i sa svim nadležnim inspekcijskim službama na nivou gradova koje mogu da pomognu onim taksistima koji poštuju zakon da nemaju nelegalnu konkurenciju, takozvane divljake

http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2002-11/07/330828.html


Oštro protiv "divljih" taksista



Beograd, 7. novembar 2002. godine -
Ministar finansija i ekonomije u Vladi Republike Srbije Božidar Đelić izjavio je nakon današnjeg sastanka sa predstavnicima taksi prevoznika da je zadovoljan brojem taksista koji ispunjavaju svoje obaveze, zbog čega je Vlada Srbije već propisala određene olakšice, kojima bi trebalo da bude obuhvaćeno i oslobađanje carina na uvoz polovnih stranih automobila za taksiste, kao i smanjenje poreza na nabavku novih automobila od početka naredne godine.

Đelić je nakon sastanka rekao da dve trećine taksista danas uredno plaća svoje poreske obaveze, što je znak njihovog poverenja u državu. Do pre nekoliko meseci dve trećine autoprevoznika nije plaćalo ni jedan dinar državi. U nekim sredinama, pre svega u Beogradu gde su aktivna udruženja taksista, čak 95 odsto taksista plaća svoje obaveze.

"Time ja kao ministar finansija ne mogu a da ne budem zadovoljan. Doduše, taj novac ide u doprinose, što znači da taksisti tu plaćaju za svoje buduće potrebe, ali vidimo da ima puno taksista i autoprevoznika koji su 'prelomili' i koji su počeli da plaćaju porez, čime su pokazali da žele da budu punopravni građani ove zemlje. To je vrlo važan korak", rekao je Đelić.

Vlada Srbije će zatražiti od Savezne vlade da od nove godine taksistima dozvoli uvoz polovnih automobila bez carine, uz zabranu taksistima da tako kupljene automobile prodaju i uz striktnu kontrolu da li se kupci takvih automobila zaista bave taksi prevozom. Ukoliko savezna administracija zbog prezauzetosti oko redefinisanja odnosa između Srbije i Crne Gore ne bude stigla da donese takvu odluku, Vlada Srbije će pronaći način da ispuni ovo obećanje dato taksistima.

Međutim, to što većina prevoznika redovno plaća dažbine ne znači da su svi problemi rešeni i zbog toga je i održan današnji sastanak. Mnoge lokalne samouprave i dalje nisu uradile ono što je uradio Grad Beograd na suzbijanju rada nelegalnih, "divljih" taksista i stvaranju boljeg privrednog ambijenta za rad autoprevoznika. Zbog toga će uskoro biti upriličen sastanak između predstavnika Beograda sa kolegama iz unutrašnjosti, na kome će razmotriti mogućnost primene tzv. "beogradskog modela" u suzbijanju "divljih" taksista.

Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija bi trebalo uskoro da ažurira spisak registrovanih autoprevoznika, uključujući one koji su registrovani kao pravna lica, ali i onih prevoznika koji se vode kao preduzetnici i koji su često na taj način pribegavali zloupotrebama, rekao je Đelić. "Srbiji je dosta fizičkih lica koja imaju šleper navodno za 'lične potrebe'. To je nelojalna konkurencija i ona ne omogućava normalno poslovanje onima koji žele da rade po zakonu".

Vlada Srbije će se u narednom periodu vrlo ozbiljno posvetiti suzbijanju ilegalnih autoprevoznika, u čemu će ključnu ulogu imati Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije u saradnji sa lokalnom samoupravom. Đelić je najavio i sastanak sa predstavnicima sudova za prekršaje, kako bi im se pomoglo da efikasnije primene zakon. Od strukovnih organizacija biće zatraženo da isključe sve one koji ne poštuju svoje obaveze, najpre na dva meseca, a potom i trajno ukoliko se obaveze ne izmire.

Govoreći o poreskim obavezama, Đelić je kazao da je u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, o kojima će Skupština raspravljati naredne nedelje, predviđeno da za sve preduzetnike ne postoji više tzv. naknadno oporezivanje, koje je često do sada bilo razlog bunta autoprevoznika. Takođe, spušta se i poreska stopa sa 20 na 14 odsto.

Predsednik Skupštine udruženja Žuti taksi Aleksandar Bjelić ocenio je saradnju sa Vladom Srbije kao dobru i najavio nove inicijative koje će olakšati poslovanje taksista. "Idemo dobrim putem, a do nove godine će se sve iskristalisati (...) Mi smo održali reč datu državi, sada je na državu red".

"Divlji" taksisti "caruju" Novim Sadom

14. decembar 2009. | 08:37 | Izvor: RTV, Tanjug

NOVI SAD - Od četiri hiljade taksista u Novom Sadu svega 300 njih taj posao obavlja regularno - imaju završenu srednju školu, položen ispit za taksistu i vozilo koje je prošlo tehnički pregled i redovno uplaćuju poreze i doprinose.

Grad je spreman da uvede red u tu oblast, ali bez pomoći države neće biti napretka, kaže član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Siniša Bubnjević.

Pripremila novinarka Radio Novog Sada Jasmina Dabić.

TAKSISTI KRALJEVA TUŽILI GRAD

Traže odštetu od dva miliona evra

S. R. Trifunović | 08. 12. 2008. - 05:00h | Foto: S. R. Trifunović | Komentara: 2

KRALJEVO - Trideset kraljevačkih taksista iz udruženje „Mega” tužilo je grad i traže da im nadoknadi štetu od 200.000 evra koja je nastala kada je lokalna skupština propisala Uredbu po kojoj taksi službu niko ne može da obavlja vozilom starijim od osam godina zbog čega je ova firma morala da kupi novih devet automobila.

Ustavni sud Srbije je, po tužbi „Mega” taksija, pre nekoliko dana presudio da je odluka Skupštine Kraljeva bila protivustavna i da su prekršena čak tri zakona.
Sada se stotinu kraljevačkih taksista koji su morali da kupe nova vozila sprema da tuži grad a po grubim procenama odštetni zahtev mogao bi da premaši 2,5 miliona evra.

- Nisu želeli da uvaže naše stavove kada su donosili odluku i sada će morati da plate. Upozoravali smo tadašnje opštinske vlasti da krše zakone, Ustav. Nisu slušali. Mnogo ljudi su doveli u nezavidnu situaciju jer su morali da uzmu kredite, prodaju imanja, ulaze u lizing samo da bi mogli da rade i prehrane svoju porodicu - kaže Bratislav Trujić, vlasnik „Mega” taksija, pozdravljajući odluku Ustavnog suda.

Pre godinu dana skupština Kraljeva donela je odluku po kojoj se na 260 vozila ograničava broj taksija u Kraljevu, da ta vozila ne smeju da budu starija od osam godina i da moraju biti registrovana na teritoriji Kraljeva.

Ceneći, pre svega, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Ustavni sud je procenio da je lokalna skupština prekoračila svoja ustavna ovlašćenja primoravajući svoje sugrađane da kupe nova vozila.

- Vozio sam „keca” za koga sam na pijaci dobio nešto više od 1.000 evra. Nije to bio luksuzna, ali je bio ispravan i dobro održavan auto. Za ovu „oktaviju” morao sam da platim 13.000 evra. Prodao sam dedovinu da bih mogao da radim. E sada će grad da mi je plati do poslednjeg dinara - kaže Milan Đurić koji radi kao taksista otkako je morao da napusti „Magnohrom”.

microb ::TAKSISTI KRALJEVA TUŽILI GRAD

Traže odštetu od dva miliona evra

S. R. Trifunović | 08. 12. 2008. - 05:00h | Foto: S. R. Trifunović | Komentara: 2

KRALJEVO - Trideset kraljevačkih taksista iz udruženje „Mega” tužilo je grad i traže da im nadoknadi štetu od 200.000 evra koja je nastala kada je lokalna skupština propisala Uredbu po kojoj taksi službu niko ne može da obavlja vozilom starijim od osam godina zbog čega je ova firma morala da kupi novih devet automobila.

Ustavni sud Srbije je, po tužbi „Mega” taksija, pre nekoliko dana presudio da je odluka Skupštine Kraljeva bila protivustavna i da su prekršena čak tri zakona.
Sada se stotinu kraljevačkih taksista koji su morali da kupe nova vozila sprema da tuži grad a po grubim procenama odštetni zahtev mogao bi da premaši 2,5 miliona evra.

- Nisu želeli da uvaže naše stavove kada su donosili odluku i sada će morati da plate. Upozoravali smo tadašnje opštinske vlasti da krše zakone, Ustav. Nisu slušali. Mnogo ljudi su doveli u nezavidnu situaciju jer su morali da uzmu kredite, prodaju imanja, ulaze u lizing samo da bi mogli da rade i prehrane svoju porodicu - kaže Bratislav Trujić, vlasnik „Mega” taksija, pozdravljajući odluku Ustavnog suda.

Pre godinu dana skupština Kraljeva donela je odluku po kojoj se na 260 vozila ograničava broj taksija u Kraljevu, da ta vozila ne smeju da budu starija od osam godina i da moraju biti registrovana na teritoriji Kraljeva.

Ceneći, pre svega, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Ustavni sud je procenio da je lokalna skupština prekoračila svoja ustavna ovlašćenja primoravajući svoje sugrađane da kupe nova vozila.

- Vozio sam „keca” za koga sam na pijaci dobio nešto više od 1.000 evra. Nije to bio luksuzna, ali je bio ispravan i dobro održavan auto. Za ovu „oktaviju” morao sam da platim 13.000 evra. Prodao sam dedovinu da bih mogao da radim. E sada će grad da mi je plati do poslednjeg dinara - kaže Milan Đurić koji radi kao taksista otkako je morao da napusti „Magnohrom”.

a da nam skeniras tu presudu ustavnog suda da vidimo?

prirodno je to što tražiš, ali da li si se upitao koliko je trebalo upornosti, volje, hrabrosti, novca, vremena, ljudi... da bi se došlo do toga ?

mogu samo da ti kažem da se original te presude nalazi kod gore pomenutog g.trujića. pokušaj da ga pronađeš, pa ga pitaj da ti to da.

ja znam odgovor.